JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

„Zlatna značka” Bogdanki Rakić, autorki BKC-a iz Nemačke

Bogdanka Rakić iz Nemačke, autorka Banatskog kulturnog centra, pobednica trećeg Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala i članica žirija ovog Festivala, jedan je od dobitnika Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije za 2015. godinu. 


Priznanje je u ime autorke primio Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, 22. maja 2015. u Narodnom pozorištu u Beogradu.



Ove godine dodeljeno je 50 priznanja, a među dobitnicim su istaknuti umetnici, muzičari, glumci, slikari, književnici, profesori, novinari, privrednici iz Srbije i dijaspore – Nataša Ninković, Maja Avramović, Marina Arsenijević, Gojko Đogo, Dragoljub Đuričić, Gordana Krajačić, Žarko Laušević, Milan Todorović Rubljov, Želidrag Nikčević, Zefirino Grasi, Vladimir Tomčić, Vasil Hadžimanov...
Žiri, na čijem čelu je bio književnik Milovan Vitezović, a članovi Marija Bišof (književnik), Uroš Dojčinović (muzički urednik), Rastko Janković (dramski umetnik) i Slavenko Saletović (reditelj) sve odluke je doneo jednoglasno.
Nagrada, koja se sastoji od pozlaćene značke i povelje - grafičkog lista, ustanovljena je 1976. godine.

Zlatnu značku dodeljuju Kulturno prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.

 

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Senti

22. 5. 2015. u Zavičajnoj fondaciji „Stevan Sremac” u Senti održana je promocija nove knjige Radovana Vlahovića „Banatske pripòvētke” u izdanju Banatskog kulturnog centra. 


O knjizi su govorili: dr Draginja Ramadanski, profesor ruske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prevodilac i književni kritičar, i autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.
  
 


Sa piscem nakon promocije...

Više o knjizi možete pročitati ovde:

Nagrada za „Pseudoton“ Jelene Blanuše u izdanju BKC-a



 Jeleni Blanuši iz Kikinde dodeljena je Književna nagrada „Aladin Lukač“ za 2014. godinu za zbirku poezije „Pseudoton“ u izdanju BKC-a za najbolje ostvarenje pesnika do 28 godina na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. 


Svečana dodela nagrade i promocija nagrađene zbirke održana je 21. 5. 2015. godine u Kulturnom centru u Novom Pazaru. Plaketu i vaučer na 25 hiljada dinara Jeleni je uručio Rafet Tiganj, zamenik direktora KC-a. 


O zbirci poezije „Pseudoton“ govorili su: doc. dr Nadija Rebronja, Enes Halilović i Elijas Rebronja, koji su, ujedno, i članovi žirija, kao i sama autorka.




Knjiga „Pseudoton“ Jelena Blanuše objavljena je kao nagrada na Konkursu za objavljivanje prvih knjiga mladih autora sa teritorije Opština Kikinda i iz dijaspore koji raspisuju Opština Kikinda i Banatski kulturni centar.


Više o knjizi:

Film i knjiga o Novom Miloševu u Noći muzeja

16. maja 2015. godine u Žitnom magacinu i Muzeju Kotarka u Novom Miloševu 
održana je manifestacija Noć muzeja u okviru koje je 
premijerno prikazan
film 
Znamenitosti Novog Miloševa
Dragana Rauškog

u produkciji Banatskog kulturnog centra
i Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej 

predstavljena
knjiga 

Prilozi za monografiju Novog Miloševa: knjiga šesta
Dragana Rauškog

u izdanju Banatskog kulturnog centra
i Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej


O knjizi i filmu govorili su Dragan Rauški, autor filma i knjige i osnivač Muzeja Kotarka, i Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra. 
Voditelj programa: Iskra Popov.

Veliko interesovanje meštana i posetilaca iz okolinih mesta.

Rekonstruisano prizemlje nekadašnjeg Žitnog magacina grofovske porodice Karačonji, sada namenjenog za kulturne delatnosti, otvorio je Mirjan Jakšić, predsednik Skupštine Opštine Novi Bečej.

U okviru programa nastupio je i klarinetista Slaven Balać 
uz klavirsku pratnju Mirjane Balać.

Prisutni su bili u prilici da u Noći muzeja pogledaju novi izložbenu postavku u Žitnom magacinu kao i zbirku Muzeja Kotarka.

 Manifestaciju su organizovali Opština Novi Bečej, Mesna Zajednica Novo Miloševo 

i Udruženje za negovanje tradicije Novi Bečej uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Promocija knjige Predraga Sukura u Liparu

15. maja 2015. godine u Domu kulture u Liparu
održana je promocija knjige
„Svetle strane života” Predraga Sukura iz Lipara
u izdanju BKC-a.

Zoran Niščević, voditelj programa, Radovan Vlahović, urednik, 
Predrag Sukur, autor, i Milan Milanković.


 Dom kulture i hram u centru Lipara.

Zajednička fotografija učesnika programa i publike nakon promocije ispred hrama.

Više o knjizi:

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Biblioteci u Čoki

12. 5. 2015. u Gradskoj biblioteci u Čoki
održana je promocija nove knjige
Radovana Vlahovića „Banatske pripòvētke”
u izdanju Banatskog kulturnog centra

O knjizi govorili: autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, i Senka Vlahovića Filipov, koja je čitala odlomke iz recenzija i književnih prikaza koje su pisali Nikola Kitanović, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, mr Nera Legac Rikić i Jovan Veljin Mokrinski. 

Prisutne je pozdravila bibliotekarka Dijana Jolić.
Promociji su prisutvovali i učenici Srednje škole u Čoki.




Više o knjizi možete pročitati ovde:




Zlatko Kraljić: „Kralji smetišč”


136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Izdavači: Banatski kulturni centar, Srbija, i Zavod za umetnost in kulturo Peter Rezman, Slovenija

Ilustracije: Zlatko Kraljić


…Mogoče bi… mogoče bi – skladno s premisami nekaterih »bodočih« možnih književnih razčlemb, funk­ci­onaliziranih s potrebami »nove senzibilnosti« v zavesti bralca kot drugega pola pesniškega spoznanja - delo, ki je pred nami, bilo potrebno recenzirati intonirajoč ga s sonornimi (zvenečimi) slogani: »Začnite svoj edinstveni delovni teden s Kraljićem«, »Osvobodite se odvečnih ma­sti v krvi s pomočjo – Volčje tolpe«, »Kralji smetišč da­nes zvečer v finalu – Grand Opena«, »Globalizacija pe­ne­tracija – v režiji Baracka Yokohame potolkla vse rekorde«, »Recesija zgrešila tarčo, ugnezdila se v sosed­stvo eko-vrtičkarjev v Dobrni«, »Compernije – zamenja­le akupunkturo v Kliničnem centru«, »Samo v – Šparu - 50% ceneje z zavitkom Kraljićevega – Facebooka«, »Za­go­to­vite si edinstveni piknik, z osrednjo sladico – akva­relnim svečanim kosilom v eni od verig naših hotelov na vseh kontinentih«, »Osvobojeni vseh stisk, prepustite svoje posvetne ostanke in svoj duh murskim močvi­rjem na rekuperacijo«, »Osvobodite svoje gene suženj­stva v skrčenem prostoru«, »Delajte manj – zaslužite več: nogo v zadnjico«, »Plačajte manj, vzemite več – zraka na smetišču«, »Živite brezskrbno - masažo svoje denarni­ce prepustite profesionalcem«, »Vzemite Kraljića! kot chilly. Kraljić bo vse vaše literarne pomije pretvoril v slastno delicijo« in – zaključno: »Kadite Kraljića! Kraljić se izdaja samo na recept vašega osebnega zdravnika«…
Spodbujeni  s temi in podobnimi detonatorji, bi morda vstopili neposredno v bistvo Kraljićeve po­eti­ke, zadeli tarčo v njeno hipofizo, njeno sredico in di­ha­nje in mogoče bo prav v tej točki prišlo do vrenja in električnega praznjenja semantičnih trikotnikov, to­plje­nja ritmično-semantičnih vulkanskih strdkov in branja neke »nove genetike« v celuloznih ali pikseloidnih na­no­sih akvareliziranega lirskega Subjekta – protagoni­sta »smetišč« in njegovih podtekstnih in intertekstnih  grmenj in neviht, Subjekta, ki diha z gejziri, v svojem mo­drozelenem ravninskem močvirju… 
***
Povezujoč prostore, sintetizirajoč čase in njihove hipokrizije je Kraljić zaoral globoko pesniško brazdo na širšem prostoru od ozkega domovinskega. Svojim opusom, stkanim s pomočjo treh jezikovnih medijev – kajkavsko hrvaškim jezikom, štokavsko hrvaškim stan­dardom in slovenskim jezikom je v svojem opusu na­daljeval in nadaljuje nitke literature, ki je in bo imela svetovne odmeve (Kamov).
Pesnik je do sedaj lahko ponosen na nešteto ver­zov, zbranih v več rokopisnih ali izdanih zbirk, v katerih  je razpenjal svoj pesniški lok vse močneje in močneje, usmerjajoč svoje tekstovne puščice od ozko domovin­ske »flore« in »faune« k nekim globaliziranim sodo­bnim raptorjem in prostorom natrošenim z zoomorfnimi strukturami, v bistvu, dehumaniziranim in deformira­nim svetovom, v katerih posameznik na svojem hrbtu nosi pretežka bremena. Po svojem izrazu moderen in sodoben, načitan in ritmično okreten, estetsko dodelan Kraljić je zares novo,  dojemljivo  ime, ki ga bomo od zdaj srečevali v podpisu avtentičnih tekstov sodobnega (evropskega) intelektualca.

Ivan Kutnjak


... Možda bi... možda bi - sukladno  premisama ne­kih „budućih“ mogućih književnih raščlambâ, funkci­onaliziranih  potrebama „novoga senzibiliteta“ u svije­sti čitatelja kao drugoga pola pjesničke spoznaje - djelo koje je pred nama recenzirati valjalo intoniravši ih sonornim sloganima: „Započnite svoj jedinstveni ra­dni tjedan s Kraljićem“, „Oslobodite se suvišnih masnoća u krvi uz pomoć 'Volčje tolpe'“, „'Kralji smetišč' prošli kvalifikacije“, „'Kralji smetišč“ večeras u finalu „Grand Opena“, „'Globalizacija penetracija' u režiji Baracka Yo­kohame potukla sve rekorde“, „Recesija promašila me­tu. Ugnijezdila se u susjedstvu eko vrtičkarjev u Dobrni“, „'Compernije' zamijenile akupunkturu u Kliničkoj“, „Sa­mo u 'Šparu' 50 % jeftinije sa smotuljkom Kraljićeva 'Fa­ce­­booka'“, „Osigurajte sebi jedinstveni piknik, sa sre­di­šnjom poslasticom – akvarelnim svečanim objedom u jednom od lanaca naših hotela na svim kontinentima“, „Oslobođeni svih stega prepustite svoje ovozemne osta­tke i svoj duh murskim močvirjima na rekuperaciju“, „Oslobodite svoje gene ropstva u skučenu prostoru“, „Radite manje – zaradite više: nogû u stražnjicu“, „Pla­ti­te manje, uzmite više – zraka na smetištu“, „Ži­vi­te be­zbri­žnije – masažu svoje lisnice prepustite profe­si­ona­l­cima“, „Uzmite Kraljića! Poput chillyja Kraljić će svaku vašu literarnu splačinu pretvoriti u slasnu deliciju“ i – zaključno: „Pušite Kraljića! Kraljić se izdaje samo na recept vašega osobnog liječnika“...
Potaknuti ovim i sličnim detonatorima možda bi­smo ušli izravno u bit Kraljićeve poetike, pogodili me­tu u njezinu hipofizu, njezinu srž i disanje i možda će upravo u toj točki doći do vrenja i električnog pražnje­nja semantičkih trokuta, topljenja ritmičko-sintakti­čkih skrutnuća vulkanskih i očitavanja neke „nove genetike“ u celuloznim iliti pikseloidnim naslagama akvarelizi­ranoga lirskoga Subjekta – protagonista „smetišč“ i nje­go­vih podtekstnih i intertekstnih grmljavina i oluja, Su­bjekta koji diše gejzirima u svojemu modrozelenom ravničarskomu močvirju... 
***
Povezujući prostore, sintetizirajući vremena i nji­hove hipokrizije Kraljić je zaorao duboku pjesničku brazdu na širemu području od usko zavičajnog. Svojim opusom izatkanim uz pomoć tri jezična medija – na kajkavskom hrvatskom jeziku, hrvatskom štokavskom standardu te slovenskom jeziku u svojemu opusu na­stavio je i nastavlja niti jedne literature koja je imala i ima svjetske odjeke (Kamov).
Pjesnik se može do sada podičiti s pregršt stiho­va sabranih u nekoliko rukopisnih ili otisnutih zbirki, u kojima je razapinjao svoj pjesnički luk sve jače i jače, usmjeravajući svoje tekstovne strjelice od usko zaviča­jne „flore“ i „faune“ ka nekim globaliziranim suvreme­nim raptorima i prostorima natrunjenim zoomorfnim strukturama, u biti, dehumaniziranim i deformiranim svjetovima u kojima pojedinac na svojim leđima nosi preteške terete. Po svom izričaju moderan i suvremen, načitan i ritmički okretan, estetski dorađen i proživljen Kraljić je doista novo, upečatljivo ime koje ćemo od sada susretati u potpisu autentičnih pjesničkih tekstova suvremenoga (europskog) intelektualca. 

Ivan Kutnjak 

Predrag Sukur: „Svetle strane života”

136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.

Predrag Sukur je pesnik dečje nevinosti, hotimi­čne naive i spremnosti da svet doživljava pozitivno, da ga gleda čednim očima i da mu se divi, da ga opevava i da ga poput zduhača čuva od svih zala koja su se na plane­ti namnožila. On je spreman da traži u ovom životu i sve­tu svetle strane i da ih kao čovek, i kao stvaralac i pe­snik, afirmiše i da na takav način – uvek na strani do­bra – pomogne da se čovek još više očoveči, da se oboži i  da samo u spoju sa oboženim sobom i prirodom koja nam je data nađe smisao, utehu i veru za vremena buduća.
Ova knjiga obiluje mnoštvom idiličnih seoskih sli­ka, ljudi i događaja, prepuna je  prirode, bilja, cveća, sun­ca i svakolikog života u prirodi, gde se sve kao u mravinjaku pokreće i titra u nebesko plavim bojama panonskog sunca i modro zelene trave u kojoj se skriva svet koji nam pesnik još jednom – mada mi to znamo, ali smo zaboravili – otkriva onako narodski i sa dozom impresije lepote i miline svoga zavičaja.
Ali postoje pesme, kao i prozaide, koje su anga­žovane i u kojima pesnik kritikuje određene društvene i socijalne pojave koje su se poslednjih godina u svetu ko­ji ga okružuje namnožile. Jednostavno, pesnik oseća da nema prava da ćuti o tome kako čovek izrabljuje čove­ka, o tome kako se mnoštvo socijalnih nepravdi slilo na selo koje odumire i nestaje, a takođe kritikuje i sve one koji troše višak vrednosti koje su generacije stvarale.
Kakav pesnik želi svet, mi to možemo nazreti kroz njegove pesme i prozaide. On želi realan svet koji po­štuje ljude koji mogu pristojno da žive od svoga rada, svet koji poštuje prirodne i božanske zakone i koji daje mogućnost da se svaki pojedinac oseća kao čovek među ljudima.

Radovan Vlahović

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“


Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije
BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI
raspisuju

KONKURS
za Književnu nagradu „Stevan Sremac
za dela humorističko-satiričnog žanra
(proza, poezija, aforizmi)


Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2015. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2015“.


Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Srđan Tešin, Uglješa Šajtinac i Bojan Samson, a uručenje nagrada obaviće se 26. juna 2015. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.