Životni projekat Vladana Radovanovića (1932–2023) roman „Biti: hronika jednog postojanja” objavljen je po prvi put, posthumno, u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Ovo kapitalno delo
na preko 900 strana u tvrdom povezu, treća je knjiga Vladana Radovanovića u
izdanju Banatskog kulturnog centra. Kao dobitniku Gramate Pesničke republike
objavljena mu je knjiga „Priča o O” 2019. godine, a prošle godine i
teorijsko delo „Višemedijska umetnost” u saizdavaštvu sa Univerzitetom
umetnosti u Beogradu.
O
knjizi
Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga
nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da
sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život
jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može
pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim,
a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog
tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički
princip polifone gradnje (…)
Vladan Radovanović
Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji
dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih
velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što
je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita –
paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i
netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada
Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema
Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su
se pisala dokle god je i sam autor bio živ.
Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u
nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili
notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve
fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni
procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom
poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se
završila i priča životnog romana Biti.
Miloš Jocić, urednik knjige
O
autoru
Vladan Radovanović
rođen je u Beogradu 5. septembra 1932, gde je i preminuo 15. maja 2023. godine.
Učestvovao je u osnivanju značajne neoavangardne umetničke grupe Mediala
1958, koju napušta 1959. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda,
kojim je rukovodio od 1972. do 1999.
Stvarao je
na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze.
Oblasti njegovog stvaralaštva uključuju: konceptualnu umetnost i performans, vokovizuel,
taktilnu umetnost, polimedijsku, odnosno sintezijsku umetnost, elektronsku muziku
i kompjutersku grafiku. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim
tendencijama u umetnosti, uključujući i Vokovizuel (Nolit, 1987), jednu od
najznačajnijih studija o eksperimentalnoj umetnosti u srpskoj književnoj nauci.
Održao je
preko dvadeset samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada za kompoziciju i vizuelne umetnosti,
kao i šest nagrada za književno stvaralaštvo, uključujući Nolitovu nagradu
1968, „Gramatu” Pesničke republike Banatskog kulturnog centra 2018. i nagradu za
moderni umetnički senzibilitet „Todor Manojlović” Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin”
u Zrenjaninu 2018. godine. Vukovu nagradu za poseban doprinos u kulturi, umetnosti,
nauci i prosveti, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Radovanović
je dobio 2014. godine.
Bio je član
je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do
2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za
višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta
u Kolumbusu (Ohajo, SAD) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti
Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Na sajtu:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/vladan-radovanovic-biti-hronika-jednog-postojanja/
